Dodatni par udova za pucačine je toliko koristan da je prosto neverovatno da nema više ovakvih igara.
U slučaju da ste propustili originalni Darkness, bila je to mračna akciona avantura gde glavni lik, sem obe ruke, koristi i dodatne demonske udove. Ideja je bila odlična, ali je igra patila od brojnih problema.
Pet godina kasnije, Digital Extremes je oživeo Darkness nastavkom koji je u celosti pucačina, bez avanturističkih elemenata.
Darkness 2 je, u dizajnerskom smislu, urađen by the book. Ova igra, svojom cell shaded grafikom, u maniru stripova, može da vas prevari da pomislite da je originalna, ali je ona, zapravo, veoma linearna i kratka: sa svim potrebnim horor elementima, uključujući i mape i lokacije koje smo videli sto puta.
Da nema dodatnih udova ovo bi bio dosadan shooter. Međutim, par novih moćnih ekstremiteta mnogo znači.
Tokom nekih šest sati solo kampanje radićete svakakve kreativne gadosti: kidaćete ljude na pola, vadićete njihova srca dok gledaju, seći ćete glave i dosta toga sličnog. Čak, postoji potez gde je prvi korak da vaš demonski ud prođe kroz čovekov... ok, zaustavićemo se ovde.
Da bi Darkness 2 imao nekog smisla, sem da služi kao virtuelna demonska klanica, igra ima i solidnu priču.
Protagonist je Jackie Estacado, don mafijakške porodice Frančeti, u Nju Jorku. Sem što je mafijaš, Jackie poseduje demonsku moć, poznatiju kao Tama. Još uvek istraumiran posle smrti njegove devojke, on se bori sa ličnim demonima, ali i sa bujicom protivnika, bilo da je reč o tajnom društvu, koje njegovu moć želi za sebe ili protivnicima iz mafijaškog podzemlja.
Ruku na srce, prvi deo je imao bolju priču, a kako većina igrača nije imalo živaca da odigra ovu igru do kraja, vezivanje za lika i praćenje priče nije dovoljno lako. Developeri se, na početku igre, nisu dovoljno potrudili da nam pribiže Džekijev lik i osnovnu postavku.
Zato je dobar deo priče prosečan, možda za neke i konfuzan. Međutim, transcendentalna ljubav koja ne zna za granice, te nadrealni kontakti Džekija i njegove devojke, čine priču dovoljno zanimljivom.
Završni deo igre je, u tom smislu, veoma dobar, tako da preporučujemo da Darkness 2 obavezno odigrate do kraja.
Tama ili Darkness, Džekiju daje demonske udove koji su ključni za gameplay. Umesto da samo pucate, vi možete da aktivno koristite i ove ekstremitete i da izvodite različite poteze, kao što je hvatanje, bacanje, kidanje i seckanje ljudi i objekata... Ako Darkness 2 igrate kao običan shooter, biće vam dosadno. Ako eksperimentišete, onda će ova igra dobiti i vrednost ponovnog prelaženja.
Darkness 2 vas, kao na primer Bulletstorm, ohrabruje da budete kreativni tokom borbe. Cool ubistva donose više poena nego obični killovi. Što je vaš stil igranja raznovrsniji i kreativniji to ćete zaraditi više Dark Essence poena. To je valuta koju koristite za nadogradnju vaših moći.
Šteta je što protivnici nisu raznovsni i kreativni koliko vi to možete da budete. Linerarne mape u kombinaciji sa neprijateljima koji jure pravo na vas i služe kao rekviziti za trening smanjuju nivo zabave.
Developeri su imali odlične ideje, ali one nisu dovoljno razrađene. Svetlost vas, na primer, čini slabijim, ali ova mehanika igre nije dovoljno izražena. Imate demonskog saputnika koji se, na žalost, pojavljuje samo dva puta. Primera nerazrađenih ideja je puno.
Darkness 2 ima i multiplayer.
Reč je o kooperativnom modu za četiri igrača. Ovde nemate dodatne udove, već različita oružija i sposobnosti, zavisno od lika. Multplayer ima priču povezanu sa dešavanjima iz igre, jer ste ovde u ulozi likova koji radi za protagonistu.
Možete da birate između četiri lika. Na raspolaganju su ulični samuraj Inugami; bivši agent Mosada, Šošana; vudu sveštenik JP DuMond i tipična sirovina iz Škotske, Džimi Vilson.
Sem posebnog oružija, svaki od njih ima i važnu sposobnost koju igrači mogu povremeno da koriste.
***
Darkness 2 je sasvim solidna igra. Dobra priča i kreativni gameplay iskvareni su lineranim pristupom, sitnim bagovima i lošom veštačkom inteligencijom. Prisustvo kooperativnog multiplayera čini igru još raznovrsnijom.
Calendar
by 
